SJAJ U OKU ZVEZDE je roman o snazi vere. O stvaralaštvu i žrtvi. O darovima Duha Svetoga. O nevidljivoj svetlosti ikona. O ženama koje su menjale istoriju slavnog Vizantijskog carstva i istoriju hrišćanstva. O pobedi pravoslavlja.

Glavne junakinje romana SJAJ U OKU ZVEZDE su tri izuzetne žene. Živele su u doba kada crkve nisu bile domovi Božji, već su ličile na povrtnjake i ptičarnike. Kada je, po zapovesti careva i patrijaraha, ikonoljublje proglašeno za jeres. Kada su ikone skrnavljene i javno uništavane, a svi koji ih poštuju proganjani.

Irina i Teodora bile su vizantijske carice. Volele su ikone i borile su se za povratak ikonopoštovanja, svaka po svojoj moći i po svojoj prirodi.

Lilija je bila ikonopisac. Nije se odrekla svoje uzvišene umetnosti ni kada su mnogi slikari odbacili dar Božji da bi primili darove carske. Ni kada je ikonopisanje zabranjeno. Znala je da „čoveku ne vredi da zadobije čitav svet ako duši svojoj naudi“. Ostala je verna, i svoja, zagledana u sjaj u oku Zvezde nezalazne.

Kako nas Duh Sveti nadahnjuje i ispunjava? Zašto prvu nedelju Vaskršnjeg posta slavimo kao Nedelju pobede pravoslavlja? Kako nas, preko ikone, kroz vidljivo dotiče nevidljivo? Šta može da učini majka koja svoga sina voli više od sopstvene duše? Gde su granice vere? Šta je mera ljubavi? Šta je osnov svega čemu se nadamo? Kako da budemo spremni za Osmi Dan? I na ova pitanja odgovore nudi roman SJAJ U OKU ZVEZDE.