Православно васпитање деце до седме године живота прати живот дјетета од његовог зачећа, па и прије њега, до седме године живота, анализирајући га првенствено богословски, у свјетлости библијског старозавјетног и новозавјетног опита и у свјетлости антрополошко-богословског и литургијског искуства и Предања Цркве, а онда истовремено и на основама биолошких и развојно медицинских и педагошких сазнања савременог човјека. Кроз своја студиозна размишљања он се одмах с почетка сусреће са проблемом Цркве и новорођенчета као и православног схватања васпитања деце у најранијем узрасту. Посебна новост у богословском размишљању која се до сада више есејистички истицала је питање претпорођајног периода и могућности васпитања деце у том периоду. Ништа мање значајно поље интересовања јесте однос савременог човека и његово морално и духовно схватање питања чедоморства, еутаназије и клонирања...

И зашто не рећи још и ово?! Начин на који је обрађена ова тако значајна педагошка тема, еклисиолошки и светотајински контекст у који је стављена, обрада у том контексту савремених проблема пренаталне, наталне и постнаталне тематике, везане за етику и биоетику, детињег настанка и свеукупног развоја, представљају новину за црквену и уопште педагошку мисао код нас. Стога је обилато препоручујемо читаоцу.

Из предговора Митрополита црногорско-приморског Амфилохија