Ова књига се бави иконом као потврдом православног принципа свевремености. Дело је групе релевантних византолога и историчара иконографије. Њиме се нуди богат фонд информација која употпуњују поглавља о богословским основама иконе и иконографије, о техници икона, византијским иконама 6-15. века, грчким иконама после пада Византије, иконама древне Русије 11-17. века, грузијским иконама 10-15. века, иконама Србије, Бугарске и Македоније 15-17. века, иконографији Украјине, Белорусије и Румуније, руским иконама од 18-20. века и иконама 20. века. Овим значајним историјским издањем актуелизовано је питање смисла иконе, питање, њеног онтолошког аспекта, а поред тога и подстакнуто подсећање на увијек живу слику прве иконе, на њено примарно значење које се односи на приказивање јединственог лика Божијег.
тврд
278
ћирилица
21 cm