Православна културна баштина на тлу Црне Горе први пут је сабрана у изванредној, луксузно опремљеној монографији „Православни манастири у Црној Гори“. Аутори су Татјана Пејовић и Александар Чиликов, историчари уметности и конзерватори, дугогодишњи стручњаци Завода за заштиту споменика културе Црне Горе, и Лазар Пејовић, професор фотографије са Факултета ликовних уметности на Цетињу.
Овај синтетички пројекат реализован је пет година и даје најсавременији пресек стања културно-историјског и духовног наслеђа сачуваног у православним манастирима Црне Горе током скоро девет векова, уз бројне ликовне прилоге и фотографије.
У архитектури, сликарству, примењеној уметности, преписивачкој и штампарској делатности која се у њима одвијала, остварени су високи домети, значајни за уметност и културу југоисточне Европе.
Могу се сагледати уметничке и културне вредности које то наслеђе ставља у регионални и европски контекст и указује на мешање утицаја и стилова, западних и источних, током целе историје манастира – од Мораче до Савине. Иако их у Црној Гори има много више, у књигу је уврштено 50 који имају споменичку вредност: најзначајнијим је припало по тридесетак страна, рецимо, Пиви и Морачи, а неким по две или три.
Обилазећи манастире, аутори су регистровали оне који су препуштени себи, и оне који су спасени. Пре конзервације и ревитализације, манастири на острвима Скадарског језера, пусти вековима, претворени су у хрпе камења, иако су још у 14. и 15. веку били центри писмености, са разгранатом преписивачком делатношћу.
И у уметничком смислу, наслеђе које је први пут сабрано на једном месту, разнолико је – средњовековно, оно скромније, из времена турске доминације, или манастир Пива, грађен с амбицијом да се у њега премести Пећка патријаршија. У књигу су ушли и манастири који данас немају више тај статус, или су разрушени – манастир Црнојевића у историјском језгру Цетиња, где је радила чувена штампарија, од којег су данас остали зидови, манастир Свети Петар у Бијелом Пољу који је некад био епископско седиште...
Татјана Пејовић, Александар Чиликов
тврд
399
