Змај је песник огромног опуса, оргомног утицаја у свом и у каснијим временима, али и песник чији су многобројни стихови, па чак и целе песме постајали неодвојив део колективног искуства у језику на коме су настали.
Најзначајније Змајеве збирке песама су "Ђулићи" и "Ђулићи увеоци", први о сретном породичном животу, а други о болу за најмилијима.
Змајеве књиге се најчешће узимају заједно, у нераскидивој вези која оличава сусрет узлета и пада, витализма и очаја, ероса и танатоса, испуњеног живота и неописиве смрти.
У Ђулићима, Змај је песник химничних и дитирампских стихова у којима је доминантно ведро осећање света, прожето осећањем постојане среће и ненарушиве љубави.
тврд
184
ћирилица