"Blagoslovio: Episkop niški Jovan
Ovo je riznica istinitih priča sa ognjišta narodne pobožnosti 20. veka.
Priče su odabirane iz starih bogomoljačkih časopisa ""Hrišćanska zajednica"", ""Misionar"", ""Pokajni narod"", ""Pismo"" i ""Pravoslavni misionar"".
Večernja u Dajbabama
...Otpočelo je kratko večernje. Sve što se čita ovde, kao da predusreće misao. I još više, do kraja oslobađa dušu od mirske prašine i ostaje samo pokajanje i molitva. Oči su brzo navikle na taj mrak i u svetlu se još više raspoznaju likovi fresaka. Izgleda da nema veće svetlosti od mraka ove pećine. Vlaga na freskama još ih više oživljava... Svečano i pobožno služi večernje stari kaluđer. Klanja se pred freskama duboko, vedar je pogled njegov, zadovoljno lice.
Svršeno je večernje, sakrilo se sunce iza brda, miris trave postaje još jači, iz daleka čuje se zvuk čaktara. Pitaju kaluđera od kad postoji manastir i ko je napravio te freske. A on se smeška i prati goste ćeliji starca čije kandilo života dogoreva. U ćeliji je mrak i samo živa freska sveca. Ne dogoreva život starca, samo telo njegovo postalo je umorno od dugog života. A misao i duh, tek, možda, sada prilaze besmrtnosti. I priča starac gostima. Već davno, davno je to bilo. Čobančić jedan snivao je san da u pećini ovoj mora biti crkva i da u pećini ovoj nema mraka jer je mesto to blagosloveno Bogom i kosti sveca tu leže. Ispričao je čobanin san, još onda mladome monahu Simeonu i on poverova snu i poče da gradi manastir, da pravi freske. Dvadeset ljubičastih proleća, žarkih leta, purpurnih jeseni i belih zima pretvorili su monaha Simeona u starca mudrog. Starca, poznavaoca ljudskih duša. Sve ovo pričao je arhimandrit svojim gostima. U ćeliji je ušao mrak. Svetlucale su plave staračke oči i najzad reče nam: ""Sada idite, biće skoro dobro celom pravoslavnom svetu. Možda ću umreti uskoro. Na svemu hvala Bogu"".
Marija Jasinska, 1940.
Mitropolitov san
Za vreme mitropolita moskovskog Filareta, u Moskvi je bio jedan sveštenik koji je stradao od pića u tolikoj meri, da je to najzad dovelo u pitanje i njegov sveštenički čin. Mitropolit se i odluči za takvo jedno rešenje. I kad je jedne večeri došao red da stavi rešenje na tužbu protiv tog sveštenika, učini mu se da je umoran i odloži taj rad za ujutru.
Dok, prekonoć, slavni mitropolit usni jedan čudan san: kao došli i opkolili ga neki nepoznati ljudi strašnog izgleda, ubogi, ranjavi, iznemogli kao utopljenici, kao postradali od iznenadne smrti, kao ustali iz grobova. Ali svi su jednodušno zahtevali od mitropolita da onog sveštenika ne kažnjava. Zatim se mitropolit probudi i ne hoteći verovati snu, uputi se ka pisaćem stolu da stavi rešenje na tužbu. Počne se nešto predomišljati, u tom oseti umor, ostavi pero i vrati se opet da nastavi spavanje.
Opet se u snu pojavi ista slika: oni ljudi počeše još više da zahtevaju da se optuženi sveštenik ostavi na miru:
- On nam je potreban - vikali su - jer on se za nas moli Bogu.
Opet se sad mitropolit probudi. Zaspi i po treći put, i treći put usni isti san.
Rano izjutra, pošalje mitropolit Filaret da pozovu optuženog sveštenika i saopšti mu mnogobrojne tužbe, kao i svoju nameru da ga udalji sa parohije.
- Kriv sam - odgovori sveštenik.
- Ali u tebi mora da se skriva neka dobrodetelj. Dužan si o tome sve mi priznati - nastavi arhijerej.
- Vladiko moj, kod mene nema nikakve dobrodetelji. Grešan sam i zaslužujem prekor. Jedina je kod mene srdačna pobuda: molim se Bogu za umrle. Ne samo za moje parohijane, nego kad čujem za kog čoveka da je umro a nije ostavio nikoga od rodbine, ili kad sretnem nekog pokojnika da ga nose iz bolnice ili, pročitam u novinama o iznenadnoj smrti, sve zapisujem pa se za njih pomolim milostivom Bogu.
- Dobro si radio. Ti si se za njih molio Bogu a oni tebe štite i traže da te ostavim u istoj crkvi, da i dalje za njih prinosiš molitve. Ja ti ovoga puta praštam. Produži da se moliš za usopše. Misli i na žive kojima si do sada služio na sablazan.
I posle dugog govora, mitropolit je otpustio s mirom optuženog sveštenika. Posle toga sveštenik se sasvim popravio. Ostavio je piće. Opomenuo se zadatka dobrog pastirstva koji su ga nekad i pobudili da se moli za mrtve. I postao je sveštenik za primer svima.
Protojerej Leonid Kolčev

Sadržaj
Možda će i tvoje dete zalutati, 5
Slava i nedelja, 11
Baba Smilja, 19
Nepoznati gospodin, 25
Badnje veče Mirona Jurodivog, 29
I zmije su poslušne, 44
Mladić, 49
Kako molitva pomaže, 58
Mitropolitov san, 62
Luka, 65
Roditeljska molitva, 72
Sveta osveta, 76
Uskrs na bojištu, 79
Uteha, 85
Dve slave, 87
Još će gora godina doći, 91


Izdavač: Znamenje Misionarska ustanova, Manastir Sv. Dimitrija iz Divljana
Strana: 95
Povez: meki
Pismo: ćirilica
Format: 11,5 x 15,5 cm
Godina izdanja: 2015 "