Bili smo ukras čovečanstva - Antonije Đurić

Šta ovo bi s’ tobom Srbine? Gde si se ovo našao? Jesi li u predvorju Pakla? Je li umrla savest čovečanstva? Ako je umrla savest onih koji su se dičili njome, zašto onda na svim srpskim kućama, terasama i prozorima nisu istaknuti crni barjaci? Zašto Srbi u znak žalosti ne nose crni flor oko rukava?

Jeste, svakako je savest preminula, dugo je bolovala, dugo se mučila, opirala se smrti, ponekad i ponegde čulo su se slabašni glasovi u zaštitu srpskog naroda. Ali nije bilo onog snažnog, pretećeg glasa koji bi upozorio nasilnike: Dalje ruke od srpskog naroda! To je viteški narod koji je u svoju vrhunsku etiku ugradio i moralni kodeks čovečanstva, u sveopšte vrednosti slobode! Nikad srpski narod u minulih sto godina nije prešao preko tuđe granice, nikad srpska vojska nije bila okupator. I kada je 1912. godine oslobodila Kosovo i Metohiju, ona je samo proterala Turke sa pradedovskog ognjišta. Proterujući turske okupatore, srpska vojska nije srušila ničiju bogomolju, nije silovala ničiju sestru, nije ucvelila ničiju majku …Naslov: Bili smo ukras čovečanstva

Strana: 131
Povez: meki
Pismo: ćirilica
Format: 17 cm
Godina izdanja: 2015
ISBN: 978-86-89361-44-5