Издавач: Духовни луг - Крагујевац, 2016. год.
Броширан повез, 20,5 цм.
62 стр.
Сага о 1300 каплара
Када су из ђачких клупа обукли униформе српских војника, а тада им је било између 12 и 20 година, највећи страх тих дечака је био да их војна здравствена комисија не одбије. Огроман број Београђана у сузама их је испратио песмом `Рузмарине, моје росно цвеће, тебе варош више видет неће`, а новопечени регрути су одговарали: `Што би дике, оде у војнике, што би шкарта, оста да се карта.` И тако, од 1.600 пријављених младића пристиглих из школа широм Србије, са факултета у Прагу, Паризу, Лондону, Цириху, а међу њима је било и много младића јеврејског порекла, формиран је батаљон у којем је било места за 1.300 каплара. После скраћене обуке хитно су распоређени у војне јединице на Колубари и Дрини које су водиле крваве борбе против вишеструко бројније војске Аустроугарске монархије. Према сведочанствима из тог времена, српска војска је на Колубари и Сувобору била пред поразом, али долазак дечака-каплара је, многи војни стручњаци то тврде, уз тактику војводе Мишића, повратио морал српској војсци, након чега је извојевана величанствена победа. Само у овим борбама погинуло је 400 подофицира из овог батаљона - наводи наш саговорник.
Аутор
