Komplet žitija svetih za svaki dan u godini u 12 knjiga.
Izdanje manastira Ćelije.
Tvrdi povez, zlatotisak.
"Do dolaska Gospoda Hrista u naš zemaljski svet, mi ljudi znali smo ustvari samo za smrt i smrt za nas. Sve što je ljudsko, bilo je prožeto, ovladano i savladano smrću. Smrt nam je bila bliža od nas samih i stvarnija od nas samih, i moćnija, nesravnjeno moćnija od svakog čoveka posebno i od svih ljudi skupa. Zemlja - jeziva tamnica smrti, a mi ljudi - bespomoćno roblje smrti (sr. Jevr. 2, 14-15). Tek sa Bogočovekom Hristom - "život se javi", "večni život" se javi nama beznadežnim smrtnicima, nama kukavnim robovima smrti (sr. 1 Jn. 1, 2).
I taj "večni život" mi ljudi "očima svojim videsmo i rukama svojim opipasmo" (sr. 1 Jn. 1, 1), i mi hrišćani svima "javljamo život večni" (sr. 1 Jn. 1, 2). Jer živeći u zajednici sa Gospodom Hristom, mi živimo večnim životom još ovde na zemlji (sr. 1 Jn. 1, 3). Mi iz ličnog iskustva znamo: Isus Hristos je istiniti Bog i život večni (1 Jn. 5, 20).
On zato i dođe na svet: da nam pokaže istinitog Boga i u Njemu večni život (sr. 1 Jn. 5, 11). U tome, jedino u tome se i sastoji istinsko i pravo čovekoljublje: što Bog Sina Svog jedinorodnog posla na svet da živimo Njime - ίνα ζήσωμεν δι' αύτoῦ - (1 Jn. 4, 9), i kroz Njega večnim životom. Zato, ko ima Sina Božjega - ima život; ko nema Sina Božjega - nema života (1 Jn. 5, 12), sav je u smrti.
Život u jedinom istinitom Bogu i Gospodu Isusu Hristu i jeste jedini istiniti život naš, zato što je sav večan, sav jači od smrti. Zar se može nazvati životom život koji je zaražen smrću i koji se završava smrću? Kao što med nije med kad je izmešan sa otrovom koji postepeno sav med pretvara u otrov, tako i život koji se završava smrću nije život."
