ИЗВОДИ ИЗ РЕЦЕНЗИЈА:
Моћ памћења је индивидуална и разликује се од особе до особе. Има оних који се и годинама после неког догађаја сећају сваког детаља, датума или имена. Код других се сећања мешају, хронологија је непоуздана, а имена ликова бледе.
Ипак сам се уверио да у сећањима постоји јасна и недвосмислена поузданост када су емоције у питању. Сваки саговорник ће са непогрешивом прецизношћу описати шта је осећао у неком значајном тренутку, без обзира шта се у међувремену десило и да ли је магла заборава прикрила детаље прошлости.
Због тога су “Разговори са равногорцима“ које нам је прикупио и приредио Милослав Самарџић незаобилазно штиво свих оних који би желели да разумеју дух времена у коме се Југословенска војска у Отаџбини истовремено борила против окупатора и револуционарног преотимања власти у Србима настањеним деловима Југославије…
Због свега изнетог ова књига не може бити једини основ за писање војне или политичке историје Другог светског рата код нас. Али, она је истовремено и незаобилазна за оне који желе да попуне празнине у мрежи сувопарних података који се добијају хладним исчитавањем докумената… Приређивач нас вешто води од лика до лика и од сведочанства до сведочанства, дарујући нам искрене и сажете приказе догађаја са усана непосредних учесника, који су изгубивши рат и слободу постали растерећени потребе да се улагују било ком ауторитету, осим властите савести. (Из рецензије пенз. пуковника мр Драгана Крсмановића, вишег архивисте)
…Неко је морао да води рачуна и о мемоарској ратној грађи припадника четничког покрета, нарочито људи који су живели изван земље. Тај посао је припао аутору ове књиге. Обилазио је Дражине преживеле команданте и командире и бележио њихова сведочантсва да се никад не забораве. Поред тога, применио је неке новине, које су најпожељније када се посматрају историјски догађаји преко мемоарске грађе: прикупљао је сведочанства раних деведедесетих година, када су сећања била још увек свежа; за саговорнике није бирао обичне борце или симпатизере већ старешине, највише команданте, командире, организаторе или дугогодишње Титове затворенике; до истине је долазио сравњивањем објављених докумената и изјава саговорника, као сведока ратне драме, који су били упућени у многе ствари. То је права историјска вредност ове књиге, која ће увек бити у предности у односу на мемоарску грађу припадника партизанског покрета, као и на званичну (државну) историју о Југословенској војсци под командом генерала Драже Михаиловића за време Другог светског рата. (Из рецензије професора историје Александра Динчића)
Тврди повез, већи формат (Б-5), 406 страна, богато илустровано.
