Крвави Божић - Владимир Ђорђевић Роман о љубави према Богу, о љубави Бога према људима, о жртви за друге, о љубави према отаџбини, о истрајности у истини, о сукобима сила добрих и оних других, о јединству и слози, о спознаји и пропадању, о сузама радосницама и сузама покајничким, о челичењу и уздизању, о падању и васкрсењу. Овај роман је истина. Педесет година: скривана, убијана, гоњена, ућуткивана, забрањивана, пљувана, обезглављивана, тамничена, осуђивана, дављена, мучена, рањавана, злостављана, брисана, заборављана, гушена... Прича о житу које недозрело покосише. Прича о семену у крви посејаном. Прича о Божићу који Васкрс проповеда. Прича о мученицима са чијих ореола и овај дан освану. Извод из рецензије Немање Девића историчара: „Пред нама је роман заснован на стварним догађајима и историјским чињеницама... Главни јунак, старац Василије, као да је потомак и духовни наследник Поповићевог Чича Милутина. Припада тој српској вертикали и живом ланцу, који је и у најтежим временима, и у рату и у миру, преносио завет: „За крст часни и слободу златну“, са оца на сина, са деда на унука... Дубина идеала и чистота душе оца Василија, данас су нам тешко доступни и готово несхватљиви, чиме заправо гледамо себе у огледалу, колико смо се променили и удаљили од свог изворишта... Он нас учи о прошлости, али нас и поучава будућности. Пише српским језиком, али говори и језиком Човека. Важни су нам „знакови поред пута“, поруке оца Василија: „Тешка је то ствар, земљу која је крвљу јунака плаћена, за сребрњаке продавати“... „Док нам је слоге у кући пропаст ће да нас обилази“... „Добро размислите у које се коло хватате. Не заборавите, све је важно, и ко до вас игра, и ко води коло, и ко свира и чије се коло свира“... Меки повез, 180стр. Формат 22